Veliki petak - sećanje na stradanje i priprema za Vaskrs

Prema Jevanđelju, Isus je najpre izveden pred prvosveštenika Kajafu, a potom pred rimskog namesnika Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Kako je ovo dan najveće hrišćanske žalosti, obeležava se strogim postom, a vernici se uzdržavaju od bilo kakvog veselja. Pošto su crkvena zvona u pravoslavnim hramovima znak radosti, ona se ne oglašavaju od Velikog četvrtka pa do Vaskrsa.

U crkvama se ne služi liturgija, već se iznosi Plaštanica, odnosno platno na kom je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Nakon večernje službe, u nastavku se služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom. Statije su pesme koje govore o žalosti i patnji Presvete Bogorodice zbog raspeća njenog sina, ali i patnje koje najavljuju njegovo vaskrsenje.

Misli vernika usmerene su ka Isusovom nevinom stradanju, pa se na današnji dan ne rade poslovi u kući niti u polju. Jedini običaj koji se praktikuje jeste farbanje vaskršnjih jaja. Kako tradicija nalaže, prvo jaje se farba u crvenu boju koja simbolizuje prolivenu krv Spasitelja, ali to je i boja radosti i vaskrsenja. Ovo jaje naziva se "čuvarkuća" i pažljivo se čuva tokom cele godine jer se veruje da ono štiti sve ukućane.

Farbanje jaja je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja i, prema hrišćanskom predanju, simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da propoveda Jevanđelje. Kada je stigla do cara Tiberija, poklonila mu je jaje. Pošto on nije verovao u Hristovo vaskrsenje, rekao joj je da bi to bilo kao kada bi jaje promenilo boju. Marija Magdalena je potom izgovorila: "Hristos vaskrse" i ono je postalo crveno.

Iako dan najveće žalosti, Veliki petak je i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik - Vaskrs.